Darvinijana
Pred Vama se nalazi mala knjiga o jednoj velikoj temi — o evoluciji života na planeti Zemlji. Ako Vam naslov knjige budi asocijaciju na veliki indijski ep Ramajanu (doslovan prevod sa sanskrita Ramini poduhvati) niste pogrešili! Darvinijana je istinita priča o jednom junaku i njegovom delu. Reč je, naravno, o Čarlsu Darvinu, jednom od najvećih naučnika svih vremena.
Darvinijana je napisana u formi sažetog vodiča kroz evolucionu biologiju, a namenjena je prevashodno profesorima biologije u školama. Ipak, širina oblasti koju Darvinijana obuhvata čini ovu knjigu korisnom za sve ljude koji o nauci žele da znaju više, kao i za one koji zapažaju tihi sukob između dva pogleda na svet — racionalnog (naučnog) i mističnog (religijskog). Namera nam je da kroz odgovore na brojna pitanja o evoluciji života, prirodi same nauke i načinu sticanja naučnih saznanja, razjasnimo i ilustrujemo proces evolucije. Takođe, pokazaćemo da osporavanja teorije evolucije potiču iz ideoloških predrasuda i nedostatka znanja o naučnoj metodologiji, dok svi podaci savremene biologije višestruko potvrđuju koncept evolucionih promena živog sveta.
Prvi deo knjige Tako je govorio Darvin posvećen je demistifikaciji ovog velikog naučnika i teorije evolucije. Kroz opis rađanja jedne od najvećih naučnih teorija, prikazaćemo način na koji se stvaraju progresivne naučne ideje, koliko i na koji način se one oslanjaju na prethodna znanja i pojedinačna zapažanja iz prirode, kakav je njihov uticaj na razvoj nauke i, konačno, koliko one utiču na život samih naučnika. Da bi se razumele, naučne misli se moraju sagledati u kontekstu društvenih prilika i dominantnog pogleda na svet onog doba u kome nastaju. Tek tada možemo shvatiti koliko su takve ideje bile revolucionarne i koliko su ličnih žrtava i opšteg osporavanja podrazumevale. Samo velike naučne teorije mogu podneti ogroman nenaučni pritisak preispitivanja.
U drugom delu Darvinijane Česta pitanja o Darvinu i teoriji evolucije napravili smo izbor pitanja koja učenici postavljaju svojim profesorima biologije, ili se pojavljuju u javnim diskusijama o naučnoj zasnovanosti i društvenim posledicama teorije evolucije. Poglavlje Šta bi danas rekao Darvin posvećeno je u najvećoj meri biološkim problemima. Genijalnost Čarlsa Darvina ogledala se u sposobnosti da predvidi odgovore na mnoga pitanja, koje nije mogao potvrditi kroz naučnu aparaturu viktorijanske Engleske. Teorija koja izdrži naučni sud vremena i ne poklekne pod pritiskom akumulacije novih saznanja, već biva nadograđena i upotpunjena, jeste naučno verifikovana teorija. Darvinova teorija evolucije jedan je od najboljih primera kako nauka funkcioniše. U ovom poglavlju provešćemo čitaoce kroz mnogobrojna fascinantna saznanja o problemima koje je Darvin tek naslućivao. Mnoga pitanja nismo obuhvatili knjigom, ne zato što na njih savremena nauka nema odgovor, već zato što smo se pri izboru vodili aktuelnostima i ličnim interesovanjima.
Poslednjih decenija postalo je jasno da čak i ljudi koji nemaju nikakva znanja o biološkoj evoluciji iznose stavove o teoriji evolucije i njenoj vezi sa moralom, religijom i drugim pitanjima koja interesuju savremenog čoveka. U poglavlju Evolucija, religija i moral pokazaćemo da pozivanje na teoriju evolucije prilikom razmatranja političkih i međuljudskih odnosa unutar i između naroda, etničkih grupa i država potiče iz rasističke ideologije, ne iz biologije. Moralne implikacije principa „borba za opstanak“, koje se najčešće koriste u osudama teorije evolucije, nemaju nikakvu potporu u savremenoj nauci. Ukazaćemo na neka savremena gledišta o evoluciji morala, koja uključuju, pored biologije, i druge oblasti nauke, pre svega psihologiju. Takođe, bavili smo se uvreženim mišljenjem da je nerazumevanje između teorije evolucije i religije posledica napada nauke na religijska verovanja. Teorija evolucije, kao ni bilo koja oblast prirodnih nauka, ne bavi se pitanjima verovanja u natprirodne fenomene. Predmet interesovanja nauke jeste svet koji nas okružuje; u nauci formulišemo objašnjenja različitih fenomena koje zapažamo, i testiramo ove hipoteze strogo definisanom naučnom metodologijom. Verovanja ne mogu biti objekat istraživanja prirodnih nauka.
Zahvaljujemo se na veoma korisnim komentarima i sugestijama brojnim kolegama koji su pročitali Darvinijanu u različitim fazama njenog nastajanja — Dragoslavu Marinkoviću, Ljiljani Tomović, Milošu Kaleziću, Vladimiru Kekiću i Želimiru Popovu. Bez njihovog kritičkog osvrta, neki delovi teksta bili bi manje jasni i razumljivi. Na kraju, za sve greške i nejasnoće odgovorni su isključivo autori. Nadamo se da će Darvinijana upotpuniti vaše biološko znanje i pojasniti brojna pitanja koja se često pominju bez suštinskog razumevanja nauke i teorije evolucije.
Beograd, februar 2009.
Predgovor knjige Darvinijana, Biljana Stojković, Nikola Tucić, Službeni glasnik 2009.
